Idolatrija

Čitajući članak „Zašto Marks i Engels nisu voleli Srbe“ osećao sam opet onu istu potištenost koju sam osećao slušajući priče o komunističkim vodjama iz bivših republika SFRJ koje nas takodje otvoreno nisu volele, ali smo ih mi kao narod dizali u nebesa.
Zaista neshvatljiv fenomen, ustvari pre se može nazvati „nacionalni sindrom“.
Po ko zna koliko puta smo bili svesni mržnje prema našem nacionalnom biću od strane domaćih ili stranih takozvanih istorijskih ličnosti, a mi Srbi smo im slepo verovali, voleli ih,
poštovali ih ponekad više nego same sebe.
Takav servilni odnos našeg naroda je kulminirao u odnosu prema Josipu Brozu Titu.
Slušajući danas izbledele televizijske snimke i govore ovog gorostasa naše revolucije i istorije jednostavno ne čujem ništa toliko pametno.
Kada se sve sabere što je izgovorio, ne dobije se gotovo ništa.
Mi smo ga obožavali, i ja sam mu kao pionir mahao zastavicom i maštao o tome da mogu samo da kažem da sam ga video.
Ne želeći da osporim tekovine naše oslobodilačke vojske, ipak mislim da smo stručnjaci u gradjenju idolatrije i obožavanja pojedinaca.
Sa ove vremenske distance ovo izgleda neshvatljivo. To je još jedan dokaz da samo prave vrednosti odolevaju zubu vremena.
Prave vrednosti ostaju onakve kakve su bile pre hiljadu i više godina, ostaju i ostaće zauvek ono što stvarno jesu.
Zahvljujući pogrešnoj politici i sistemu koji smo sami stvorili, verovali smo, voleli smo i poštovali samo iluziju.
Opet moram da kažem da smo vazda kroz istoriju za sve naše poraze bili dovoljni sami sebi.
Niko nam drugi nije trebao u tom istorijskom usudu u kome smo sami sebe nacionalno, moralno i ko zna kako još obezvredili.
Onaj koga smo voleli kao poluboga i čije smo slike svuda kačili, Fridrih Engels ovako piše Karlu Marksu o srpskoj oslobodilačkoj vojsci u vreme srpsko-turskog rata 1878. godine dok su Turci ulazili u Knjaževac:
„Колапс Срба је фамозан! Кампања је била срачуната на то да се запали цела Турска, а гориво је свуда мокро. Срећом, и Срби ће добити батина.”

О Sam uradi

Najveći uspeh u životu: Srećno oženjen, otac dvoje divne dece. Zvanje: Pravnik. Profesionalno iskustvo: Prevodjenje sa engleskog i francuskog jezika, spoljno-trgovinsko poslovanje. The greatest success in life: Happily married, father of two wonderful children. Occupation: Lawyer. Professional experience: Translating of English and French, foreign trade.
Овај унос је објављен под Život и означен са . Забележите сталну везу.

Šta vi mislite?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s