Komentari na članak „Kome treba bog?“

Citiram vas: “ateizam napada organizovanu religiju, ali i intimno verovanje u boga, sa aspekta pogubnih društvenih posledica do kojih dovodi – od progona homoseksualaca do samoubilačkih terorističkih napada”.
Komentar: Da li mislite da progona homoseksualaca i samoubilačkih terorističkih napada nebi bilo pod pretpostavkom da nema uzroka ovim nesrećnim posledicama, a to je po ateistima religija? Mislim da bi bilo. Mislim da je to samo izgovor za napad na religiju onih koji su nereligiozni.
Citiram vas: “Na kraju krajeva, bog, barem onaj biblijski, uopšte nije izvan vremena i prostora. Ako je u bibliji išta sveprisutno, sveprisutna je njegova intervencija u vremenu i prostoru”.
Komentar: Setite se prvih stihova iz Biblije, iz Starog Zaveta, iz prve Knjige koja se zove Postanje: “U početku stvori Bog nebo i zemlju”. Da li vam nije logično iz ovog stiha da je Tvorac postojao i pre početka koji Biblija navodi? Slažem se sa vama da je Božija, kako navodite intervencija sveprisutna u vremenu i prostoru, ali dozvolićete mi, samo u uskim granicama ljudskog poimanja.
Slažem se sa vašim mišljenjem koje glasi: „Argumenti ovog tipa i rasprave bazirane na njima praktično su beskorisne. To nisu argumenti nakon kojih će vernik reći: “Ah, dok ovo nisam čuo verovao sam u boga; sad sam razuveren.” Isto tako, ne može se očekivati da ateista iz rasprave izađe s rečima: “Sad mi je jasno da je nužno da bog postoji“.
Komentar: Boga bi trebalo sami da prihvatimo osim ako se ne desi čudo da nekog prizove k sebi za života Duhom Svetim.
On nam se neprestano za života svima nudi ali ga nažalost malo nas prihvati. Iz ličnog iskustva vam pišem, najvažnije je u toj borbi koju vodimo u sebi, a koju vodi naše ateističko „ja“ protiv prihvatanja Boga, odnosno protiv našeg teističkog „ja“, dakle najvažnije je pobediti svoje ateističko „ja“ i krenuti jedinim ispravnim putem kroz život jer je mnogo stranputica.
Citiram vas: „Reći će vam da se ljudi eventualno rađaju kao moralna bića zato što je bog to tako hteo. U redu. Recimo da prihvatimo to objašnjenje. Ali, ako nas je jednom, stvarajući svet, učinio takvima, otkud potreba da i dalje postoji i interveniše u našem svetu? Zar je sveznajući i omnipotentan bog nesiguran u svoje delo; boji se da možda posao nije obavio kako treba i moramo verovati da je i dalje tu kako bismo bili moralni“?
Komentar: Zašto sumnja prvo u Božiju svemoć? Zašto na pitanje o potrebi neprestane Božije prisutnosti prvo ne potražiti odgovor u ljudskoj izobličenosti i podložnosti grehu nastaloj prvim grehom naših zajedničkih praroditelja Adama i Eve te otuda Božija briga za Njegovo remek delo i vrhunac Njegovog stvaranja – čoveka
Citiram vas: “Smisao i dignitet, u suštini, ne samo da ne potiču od prihvatanja vere, već su jedino mogući kroz borbu protiv nje, shvaćene u okvirima organizovane religije i pravila o tome “kako mora biti”.
Komentar: Ne bi trebalo smisao i dignitet tražiti u borbi protiv religije, kada kažem religije mislim na njen mali deo koji se zove Pravoslavno hrišćanstvo, već isti taj smisao i dignitet potražiti u njoj.

О Sam uradi

Najveći uspeh u životu: Srećno oženjen, otac dvoje divne dece. Zvanje: Pravnik. Profesionalno iskustvo: Prevodjenje sa engleskog i francuskog jezika, spoljno-trgovinsko poslovanje. The greatest success in life: Happily married, father of two wonderful children. Occupation: Lawyer. Professional experience: Translating of English and French, foreign trade.
Овај унос је објављен под Religija и означен са , . Забележите сталну везу.

Šta vi mislite?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s