Zašto je važno krštenje

Moj život delim na dva dela, na onaj pre krštenja i na onaj nakon krštenja.
Rođen sam i vaspitavan u ateističkoj porodici kao i velika većina mojih vršnjaka ili vremenski bliskih generacija
dece i omladine u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Politika koju je vodila SFRJ je bila usmerena protiv vaspitanja dece i omladine u duhu Pravoslavlja.
Crkva je bila potisnuta na margine društvenih zbivanja, komunistička partija je sprovodila decenijama svim mogućim sredstvima bespoštednu ideološku i svaku drugu kampanju protiv Srpske Pravoslavne crkve.
U takvom jednom političkom i društvenom okruženju teško je bilo biti vernik.
Ipak, u svakom od nas čuči negde skriveno, samo nama samima znano, lično i duboko prikriveno „životno čudo“.
Jasno se sećam da mesecima i nedeljama nisam mogao noću da spavam iz meni tada neobjašnjivih razloga.
Rasplet je došao jednog letnjeg jutra 1987. godine. Taj rasplet mi je u jednom jedinom trenutku rasvetlio sve moje nedoumice i dileme koje su u meni postojale godinama. Borba koju sam sa sobom vodio prethodila je tom, za mene od životne važnosti, prelomnom i sudbinskom letnjem jutru.
Nakon loše prespavane noći, prva misao mi je bila da moram da se krstim.
Otišao sam odmah u crkvu. Tog jutra sam u porti crkve zatekao upokojenog sveštenika Dragoljuba Jovanovića.
Čitao je tadašnje izdanje Politike na terasi crkvenog doma. Porta je bila sva u zelenilu.
Nedeljom je tada na Svetoj liturgiji bilo svega nekoliko vernika.
Poželeh mu dobro jutro. Smirenim pogledom preko naočara, spuštajući novine upitao me je: „Kojim dobrom mladiću“?
Odgovorio sam mu: „Oče došao sam da se krstim“. Nakon nekoliko trenutaka tišine u kojoj smo se nemo gledali, rekao je: „Eto, čuda se ipak događaju“.
Ovo je rekao prvenstveno zbog mojih godina jer je trebalo da se krstim mnogo ranije. Nažalost krštenje dece je tada bila retkost.        
Odmah smo sve dogovorili. Objasnio mi je šta je sve potrebno da spremim za obred krštenja.
Nakon toga sam od pokojnog oca Dragoljuba dobio i termin za moje i sestrino krštenje. 
Sestra mi je došla na dan krštenja iz Beograda jer ni ona nije bila krštena.
Moje dugogodišnje drugarstvo sa gospodinom Zoranom Kovačevićem je preraslo u kumstvo.
Nakon krštenja sam mogao mirno da spavam i krenem u novi život.
Biblija jasno kaže zašto je potrebno krštenje.
U razgovoru sa verskim starešinom Nikodimom, Isus je objašnjavao:
„Zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božjega“. (Jovan 3.3)
Nikodim nije razumeo Gospoda: „Kako se može čovek roditi kad je star?“
Isus je odgovorio: „Zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božje“. (Jovan 3.5)
„Ako se ko ne rodi vodom“ odnosi se na krštenje vodom. „A što je rođeno od Duha“ označava
početak novog života, promenu razuma i srca. Kako ulazak u carstvo Božje zahteva sasvim novi život, 
a ne samo popravljen stari život, to se zove novorođenje.

О Sam uradi

Najveći uspeh u životu: Srećno oženjen, otac dvoje divne dece. Zvanje: Pravnik. Profesionalno iskustvo: Prevodjenje sa engleskog i francuskog jezika, spoljno-trgovinsko poslovanje. The greatest success in life: Happily married, father of two wonderful children. Occupation: Lawyer. Professional experience: Translating of English and French, foreign trade.
Овај унос је објављен под Religija, Život и означен са , , . Забележите сталну везу.

Šta vi mislite?

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s